Chapter 12

   Tko ljubi pouku, ljubi znanje, a tko mrzi ukor, lud je.  

  Dobar dobiva milost od Jahve, a podmukao osudu.  

  Zloćom se čovjek ne utvrđuje, a korijen se pravedniku ne pomiče.  

  Kreposna je žena vijenac mužu svojemu, a sramotna mu je kao gnjilež u kostima.  

  Pravedničke su misli pravične, spletke opakih prijevarne.  

  Riječi opakih pogubne su zamke, a pravedne izbavljaju usta njihova.  

  Opaki se ruše i nema ih više, a kuća pravednika ostaje.  

  Čovjek se hvali po oštrini svoga razuma, a prezire se tko je opak srcem.  

  Bolje je biti malen i imati samo jednog slugu nego se hvastati a nemati ni kruha.  

  Pravednik pazi i na život svog živinčeta, dok je opakomu srce okrutno.  

  Tko obrađuje svoju zemlju, sit je kruha, a tko trči za ništavilom, nerazuman je.  

  Čežnja je opakoga mreža od zala, a korijen pravednika daje ploda.  

  Opakomu je zamka grijeh njegovih usana, a pravednik se izbavlja od tjeskobe.  

  Od ploda svojih usta nasitit će se svatko obilno, a ono što je rukama učinio vratit će mu se.  

  Luđaku se čini pravim njegov put, a mudar čovjek sluša savjete.  

  Luđak odmah odaje svoj bijes, a pametan pokriva sramotu.  

  Tko govori istinu, otkriva što je pravo, a lažljiv svjedok prijevaru.  

  Nesmotren govori kao da mačem probada, a jezik je mudrih iscjeljenje.  

  Istinita usta traju dovijeka, a lažljiv jezik samo za čas.  

  Prijevara je u srcu onih koji snuju zlo, a veselje u onih koji dijele miroljubive savjete.  

  Pravednika ne stiže nikakva nevolja, a opaki u zlu grcaju.  

  Mrske su Jahvi usne lažljive, a mili su mu koji zbore istinu.  

  Promišljen čovjek prikriva svoje znanje, a srce bezumničko razglašuje svoju ludost.  

  Marljiva ruka vlada, a nemar vodi u podložnost.  

  Briga u srcu pritiskuje čovjeka, a blaga riječ veseli ga.  

  Pravednik vodi svojeg prijatelja, a opake zavodi njihov put.  

  Nemaran ne ulovi svoje lovine, a marljivost je čovjeku blago dragocjeno.  

  Na stazi pravice stoji život i na njezinu putu nema smrti.