Chapter 24

   Prvoga dana u tjednu, veoma rano, dođoše one na grob s miomirisima što ih pripraviše.  

  Kamen nađoše otkotrljan od groba.  

  Uđoše, ali ne nađoše tijela Gospodina Isusa.  

  I dok su stajale zbunjene nad tim, gle, dva čovjeka u blistavoj odjeći stadoše do njih.  

  Zastrašene obore lica k zemlji, a oni će im: "Što tražite Živoga među mrtvima?  

  Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji:  

  'Treba da Sin Čovječji bude predan u ruke grešnika, i raspet, i treći dan da ustane.'"  

  I sjetiše se one riječi njegovih,  

  vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima.  

  A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima,  

  ali njima se te riječi pričiniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu.  

  A Petar usta i potrča na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kući čudeći se tome što se zbilo.  

  I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija.  

  Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo.  

  I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima.  

  Ali prepoznati ga - bijaše uskraćeno njihovim očima.  

  On ih upita: "Što to putem pretresate među sobom?" Oni se snuždeni zaustave  

  te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: "Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?"  

  A on će: "Što to?" Odgovore mu: "Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok - silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom:  

  kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli.  

  A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo.  

  A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu,  

  ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ.  

  Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe."  

  A on će im: "O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili!  

  Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?"  

  Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu.  

  Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje.  

  No oni navaljivahu: "Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!" I uniđe da ostane s njima.  

  Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše.  

  Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju.  

  Tada rekoše jedan drugome: "Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?"  

  U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima.  

  Oni im rekoše: "Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!"  

  Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.  

  Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reče im: "Mir vama!"  

  Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha.  

  Reče im Isus: "Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce?  

  Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam."  

  Rekavši to, pokaza im ruke i noge.  

  I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se čudom čudili, on im reče: "Imate li ovdje što za jelo?"  

  Oni mu pruže komad pečene ribe.  

  On uzme i pred njima pojede.  

  Nato im reče: "To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba da se ispuni sve što je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano."  

  Tada im otvori pamet da razumiju Pisma  

  te im reče: "Ovako je pisano: 'Krist će trpjeti i treći dan ustati od mrtvih,  

  i u njegovo će se ime propovijedati obraćenje i otpuštenje grijeha po svim narodima počevši od Jeruzalema.'  

  Vi ste tomu svjedoci.  

  I evo, ja šaljem na vas Obećanje Oca svojega. Ostanite zato u gradu dok se ne obučete u Silu odozgor."  

  Zatim ih izvede do Betanije, podiže ruke pa ih blagoslovi.  

  I dok ih blagoslivljaše, rasta se od njih i uznesen bi na nebo.  

  Oni mu se ničice poklone pa se s velikom radosti vrate u Jeruzalem  

  te sve vrijeme u Hramu blagoslivljahu Boga.